Bolognese prut je idealan za ribolov na velikim rijekama pravilnog vodenog toka. Namijenjen je velikim ribama koje žive u dubinama i inače na nedostupnim udaljenostima s klasičnim prutom. S njime možemo loviti s dovoljno preciznosti i na 20 pa i 25 m od obale. Najteže je kod ove tehnike pronaći među brojnim strujama, onu pravilna toka, gdje je poželjno zabaciti sistem. Jedom kada ste odredili liniju hranjenja i prolaza sistema, potrebno je izvršiti detaljno sondiranje* kako bi se utvrdila precizna dubina i posebice konfiguracija dna. Tijekom ribolova, poželjno je s vremena na vrijeme ponovno provjeravati dubinu radi podešavanja i prilagođavanja položaja plovka, ako na primjer razina vode raste. Sama strategija bolognese tehnike, definira se na licu mjesta, pri svakom izlasku ovisno o ribolovnim prilikama.
Dobra ribolovna mjesta
Ljeti deverike obitavaju u najdubljim zonama tamo gdje je voda najsvježija, usred riječnih struja, nizvodno od brana i ispusta. Zone pritoka kao i sva ona mjesta s bogatom vodenom vegetacijom su također pogodna.
Još jednom treba napomenuti da je najvažnije da vodena struja bude pravilnoga toka, a dno čisto, ako je moguće, prekriveno pijeskom ili šljunkom. Glede dubine možete slobodno loviti na 4, 5 m pa i dublje. Radi vaše udobnosti, mislite i na osunčanost ribolovnog mjesta, premda ujutro u sjeni, može poslije podne biti izloženo jakom suncu i postati nepodnošljivo !
Hrana i primamljivanje
Hrana za ribolov deverike mora biti teška, veće granulacije, ljepljiva i vrlo hranjiva. Za jedan ribolovni dan treba predvidjeti najmanje 4 do 5 kg smjese. Mješavini iz dućana koja je predviđena za veliku ribu dodajte 30 do 40% prosijane zemlje da se oteža, kugle bolje zalijepe, kao i da se potaknu deverike da duže ostanu na primamljenom mjestu pošto moraju probirati između jestivih i nejestivih čestica (zemlje). Poželjno je isto tako dodati neki miris poput brasema*, te neki proizvod za stvaranje oblaka koji uveliko i iz daleka privlači jata deverika. Dodajte i nekoliko šaka mesnih crvića.
Na početku ribolova potrebno je izvršiti masivno primamljivanje s jedno petnaestak kugli veličine naranče. Poslije prvog griza ili ulova, primamljivanje se nastavlja isključivo dohranjivanjem s malim kuglama veličine mandarine. Najvažnije je da ritam dohranjivanja bude pravilan i ujednačen: jedna kuglica po prolazu plovka ili barem jedna kuglica svake minute.
Tehnika ribolova
Sistem treba pasti u vodu na samom početku linije hranjenja, točno nasuprot mjesta na kojem se nalazite na obali. Podrobno slijedite kretanje plovka, s podignutim prutom kako bi što manje najlona ležalo na površini vode. Za svo vrijeme putovanja sistema, udica se treba lagano vući po dnu. To je podešavanje bitno jer se mamac treba uvijek predstaviti ribi prije predveza.
Da bi se deverika potakla na napad i bolje joj se predstavio mamac, poželjno je s vremena na vrijeme izvesti takozvana provociranja plovka, odnosno štopiranja, kako bi se mamac malo odlijepio od dna, što često izaziva griz. Napeti najlon za vrijeme vođenja plovka, omogućuje kvačenje bez kašnjenja. Pustite pri svakom prolazu da plovak putuje što je dalje moguće niz liniju hranjenja i prije svakom podizanju sistema iz vode, kontrirajte. Nije rijetkost da deverika bude zakvačena, a da vi niste ništa primijetili ni osjetili griz. Kod svakog nenormalnog pomaka plovka, snažno kontrirajte i za vrijeme borbe udaljite deveriku s mjesta ribolova da ne bi upozorila druge na opasnost.
U pogledu mamaca, najučinkovitiji i najjednostavniji za uporabu su mesni crvići. Za velike deverike, možete mamčiti na istu udicu jednog bijelog i jednog crvenog crvića ili pak, koristite li malu trokraku udicu, postaviti na svaki krak po jednog mesnog crvića.
Dijelovi sistema: najlon iz kotura 0,12 mm, plovak u obliku mrkve nosivosti 10 g, olova, mini-vrtilica, predvez dug 40 cm promjera 0,10 mm, pokazatelj griza broj 6, udica broj 10.
Feeder tehnika-malo dubinac a pomalo i plovak
Veoma davno engleski ribolovci su na reci Temzi počeli da koriste hranilice različitih oblika. Uglavnom su to bili cilindrični tipovi napravljeni od plastičnih viklera ili sitne žičane (sito) mreže. Pošto se to pokazalo kao veoma uspešno, ova tehnika je dalje počela da se razvija i usavršava, da bi konačno dostigla današnji oblik. Svaki fideraš će vam ukratko opisati ovu tehniku kao integrisanu tehniku dubinskog i plovka. Ona to stvarno i jeste jer je zadržala karakteristike i upotrebljivost dubinke a putem osetljvih vrhova u boji dobila i finese plovka.
Feeder tehnika ima mnogo prednosti u odnosu na sve ostale tehnike. Putem hranilice, hrana i mamci u svim oblicima (brašnasta, zrna-partikli, živi-crvići, kasteri, seckane gliste, fuj), mogu se veoma precizno plasirati čak i na velike daljine (preko 60,70 metara). Dakle hrana se može koncentrisati na određenom malom prostoru, što u većini slučajeva veoma brzo privuče jata riba i izazove pravu euforiju tako da se može jako dobro loviti. Signalizacija udarca ribe se ostvaruje pomoću tankih, uočljivo obojenih vrhova od fiberglasa (mekši-savitljiviji) i karbona(tvrdi-kruti), na jedan veoma interesantan i pre svega efikasan način, a doživljaj je takav da se može porediti sa osećajem koji imate kada lovite na plovak.
Ova tehnika je podjednako uspešna na svim tipovima voda od jezera, kanala i reka, a može se loviti riba svih veličina od najsitnijih pa sve do onih kapitalnih. Feeder je malo zahtevniji od svih drugih tehnika sa kojima je dosta sličan (dubinsko, meč) ali sa druge strane ima i mnoštvo finesa koje su još veći izazov da se oprobate. Za početak će vam trebati jedan štap dužine 3,60 ili 3,90 m, težine bacanja oko 70gr ako pecate na stajaćim, odnosno oko 150gr ako pecate na tekućim vodama, jedna solidna meč mašinica, tonući najlon (u deklaraciji piše na engleskom sinking) prečnika 0,16-0,18, nekoliko hranilica sa otežanjima oko 20gr za stajaće vode i od 60gr pa na više za tekuće vode, nekoliko virbli sa i bez kopče, držač, posuda za hranu, malo hrane i mamaca i …žurka može da počne. I verujte…ko jednom proba fider, sve drugo više nije interesantno.
U našem klubu ima nekoliko veoma iskusnih fideraša, koji su između ostalog postizali odlične rezultate na specijalizovanim takmičenjima u tehnici lova hranilicom (1.feeder Kup Kostolac-Kostolački dunavac i 2.feeder Kup Bistro-Bovansko jezero). Svoje iskustvo oni će preneti vamana stranicama klupskog sajta ali i u novinama “Ribolov”. Naravno ako ste raspoloženi, možete nam se uvek obratiti e-mailom i postaviti pitanje ili pridružiti na vodi.
PRIBOR ZA PECANJE
Plovak je jedini vizuelni kontakt sa ribom i samim tim treba da bude veoma upadljiv. Izrađuju ga od različitih materijala, drveta, plute, plastike... i najrazličitijih je oblika. Oblik i vrsta plovka zavisi od terena na kom se peca, nekima je deo koji je u vodi deblji (kontraši) dok je kod nekih taj deo uži. Postoje fiksni i klizeći -fiksni stoje na dubini koju smo namestili i dubina se mora ručno menjati, -klizeći imaju graničnik koji im ograničava do koje će dubine spustiti mamac. Kada vadimo udicu iz vode klizeći plovak se spusti do olova tako da je nezamenljiv za pecanje na velikim dubinama-kraćim štapovima. Neki među plovke ubrajaju i vaser kuglu koja se koristi pri varaličarenju na bucova.
Sportsko-rekreativni ribolov je nezamisliv i nemoguć bez udice. Ona je stara koliko i ovaj naš sport samo što se vremenom radilo na njenom poboljšanju, kako u pogledu strukture materijala tako i na njenom izgledu. Proizvođača udica ima mnogo, mi bismo izdvojili: "Gamakatsu", "Kamasaki", "Mustad", "Dam" i "Zlatni lav". Veličina udice koju ćete koristiti usko je vezana sa vrstom ribe koju planirate da pecate. Ima ih sa jednim, dva, tri pa i četiri kraka, boje su bele, žute, brunirane, posrebrene pa čak i crvene. U zavisnosti od veličine udice urađene su i teblice za njihovu numeraciju, ali postoje dve: "Reditch" i "Kendol". Neke zemlje koriste Kendol tablicu dok se veći broj zemalja opredelio za "Reditch". Sudeći po nekim indicijama svi će uskoro preći na "Reditch"skalu. Udice možemo podeliti na dobre i loše. Bolje su one jake i čvrste koje će pući kada dostgnu tačku izdržljivosti nego one koje će se ispraviti.
Svilene, pamučne i druge niti, ili dlaka iz konjskog repa su deo prošlosti jer su ih zamenili sintetički materijali: najlon, perlon i drugi. Najloni se razlikuju po izdržljivosti, elastičnosti, otpornosti, postojanosti boje, izdržljivošću na čvoru, ali i na dužini trajanja što je i te kako važno. Veoma je teško preporučiti određenu marku najlona jer se gotovo svakog dana pojavljuju nove marke. Mi ćemo vam preporučiti neka osnovna pravila kojih se i sami pridržavamo. Osnovno je znati da se tanji najloni koriste za pecanje sitnije ribe i obrnuto. Redovno (svaku sezonu) menjajte najlone na mašinicama, jer su u principu svi novi najloni dobri najloni. Pronađite prodavca koji ima dobar promet, jer vam se inače može desiti da kupite najlon koji već 2god stoji po magacinima. Imamo kolege koje svoj najlon na mašinici menjaju svko 5-6 izlazaka na vodu, njima se nije desilo da im se pokida najlon.
OSTALI PRIBOR
Bez njega se definitivno ne može. Ako ste varaličar zamislite da "krenete" na štuku bez sajlica, virbli, karabinjera..... Zakačite kedera ispod balerine bez sajlice i šanse da upecate štuku opale su vam za nekkih 99%. Olovo koje mnogi ubrajaju u sitan pribor obavezni su u svakom priboru. Preporučljivo je imati i rezervne bužire za plovke. Tu su i meredov, kuka, keder kanta, čuvarka, čerenac.... Sve su ovo stvari bez kojih se da kažemo i može ali definitivni vam ne preporučujemo da krenete na pecanje bez njih.
Deverika (Abramis brama L.)
OPIS:
Pljosnatog je tela visokih olovnoplavih leđa, srebrnaste boje, žućkastih bokova i sivih peraja.Stariji primerci po bokovima dobijaju bronzanu boju.Analno peraje doseže gotovo do repa, usta su joj mala i nisko postavljena, oči sitne u odnosu na telo.Predstavnik je svoje vrste i najkrupnija je u svom rodu.
RASPROSTRANJENOST
Evropa osim južnih poluostrva, na Kavkazu i u Maloj Aziji, rekama Aralskog morskog sliva.Kod nas naseljava Crnomorski sliv: Dunav,Savu,Drinu (donji tok), i druge veće pritoke Dunava.Možemo je naći gotovo u svim akumulacijama,jezerima i kanalu DTD.Deverika je riba dna i zato veliki deo vremena provodi upravo na dnu i u većim dubinama.Mrest počinje krajem aprila i traje do sredine juna,ikru polaže na priobalno kamenje, šljunak, korenje bilja.
ISHRANA:
Mlađ se hrani zooplanktonom do dužine od oko 5 cm, posle toga bentonskim životinjama u prvom redu larvama komarca (Chironomus plumosus) među ribolovcima poznatije kao "ver de vase" mada rado uzima insekte, sitne školjke, pužiće, vodene bube, podvodno bilje ali i žitarice ako ih ima u vodi.Može da dostigne težinu i do velikih 11 kilograma ipak srednja lovna težina kreće se oko jednog kilograma.Postaje polno zrela tek u trećoj godini ponekad u četvrtoj.Deverika je jatna riba.
LOV I MAMCI:
Poznato je da deverika uzima hranu uglavnom sa dna pa prema tome i sam ribolov treba prilagoditi.Može se loviti dubinskim sistemima ili plovkom,izbor plovka zavisi od dosta faktora, dubine vode(klizeći plovak),brzine toka (plovak sa većim opterećenjem),mirna voda (osetljivi plovci manje gramaže).Debljina najlona zavisi od težine ribe koju lovite i on se kreće u rasponu od 0.24 do 0.12,udice su obično veličine 14 do 20.Za mirniju vodu gde se težina kreće oko jednog kilograma koristi se tanak predvez i to 0.08 mm,dužina predveza treba da je od 20cm do 40cm,a veći deo predveza treba da leži na dnu pošto deverike uzimaju hranu sa dna.Lov na plovak je atraktivniji i funkcionalniji od dubinskog.U proleće i s jeseni traga za hranom preko celog dana dok je leti treba tražiti izjutra ili predveče.Od mamaca najboljim su se pokazali ver de vase (larva),crvena ili tanja ritska glista,hlebni valjak,mesni crvići,korica hleba,zrno kuvanog kukuruza i kuvana pšenica.Deverika zbog svog stomaka mamac uvek diže sa dna da bi ga progutala pa zato i plovak čim pređe iz horizontalnog u vertikalni položaj je znak za kontru koja ne mora biti jaka.Deverika nije veliki borac ali je pravo uživanje dovlačiti je do meredova.
SAVET:
Za lov sitnije deverike koristite hrane sitnije granulacije,a za lov krupnijih komada krupnije granulacije,sitna granulacija omogućava stvaranje finog tepiha na dnu od koje se riba neće najesti dok krupnija granulacija služi samo kao mamac, pre hranjenja veoma je važno ispitati konfiguraciju dna.Pronađete li mesto koje je par desetina centimetara pliće od ostalog dela bacite kugle hrane u što manjem radijusu.Kod dodavanja zemlje u hranu potrebno je prosejati je kroz sito a potom je pomešati zajedno sa hranom.Zemlja ima funkciju stvaranja tepiha što deverike obožavaju naročito ako je koristimo čistu pomešanu sa fujiem.
Šaran (Ciprinus carpio L.)
OPIS:
Poznato je da postoje biološke i morfološke razlike kod ove ribe u zavisnosti u kojim vodama živi i gde se čovek umešao stvarajući ukrštanjem forme sa manjom glavom i većom masom mesa opisaćemo nosioca vrste ljuskavog šarana poznatog još kod nas kao šaran divljak ili oklagijaš.Sav je u jakim krljuštima izduženog i po bokovima malo spljoštenog tela.Leđno peraje je veliko sa jakom prvom koštanom i nazubljenom žbicom.Usne kod šarana su okrugle na gornjoj usni se nalaze dva para brčića.Boja mu je uglavnom zlatnožuta,mada sve zavisi u kakvoj sredini živi.Leđa su mu tamnozelena, trbuh bele boje, grudna peraja i repno peraje su crvenkasti,ostala su sivozelena.Repno peraje je snažno,u sredini dublje zasečeno sa zaobljenim špicevima.
RASPROSTRANJENOST:
Šaran je riba koje ima u čitavom svetu,prenet je iz srednje Azije.To je riba nizijskih voda gde je i najviše rasprostranjen ali ga ima i na uzvišenim jezerima,akumulacijama i ribnjacima.Od naših reka ima ga u Dunavu,Savi,Tisi,Drini u donjem delu,u sve tri Morave,Ibru ali i u drugim rekama dunavskog sliva i manjim.Šarana ima i u kanalima mađu njima svakako je najpoznatiji DTD.Mresti se od maja do jula u plitkim i toplijim delovima vode sa trajnim rastinjem,posebno na plavnim zonama.Plodnost ženke je oko milion jajašca,koja one polažu u dva do tri ciklusa tokom mresta.Polna zrelost nastupa pri dužini od oko tridesetak centimetara kada je inače u meri prilikom ribolova.
ISHRANA:
Mlađ šarana se u početku hrani planktonima,a kasnije podvodnim biljem,ikrom drugih riba i vodenim životinjama sa dna.Najveći deo svog života šaran provede na dnu rijući po njemu.Može da naraste i do pedeset kilograma kada je otprilike u dužini od 120 cm,ali to su veoma retki primerci,najčešće lovni primerci kreću se od dva kilograma pa do oko desetak,sve preko sedam kolograma smatra se za pravog kapitalca.Po ekonomskoj vrednosti prvi je na listi riba,kako za privredu tako i za sportski ribolov.Veoma uspešno se gaji u ribnjacima.
LOV I MAMCI:
Sportsi ribolovci koriste savremene metode za lov šarana,parabolik štapove,najlon debljine 0,40-0,50,udice su kovane broj 4-1/0.Šaran se uglavnom lovi na dnu dubinskim sistemom mada može i na plovak telemeč ili meč štapovima klizećim plovkom.Sportski ribolovci odnosno takmičari love šarana još i štekovima jačim gumicama i specijalnim top-setovima pravljenim specijalno za lov šarana i druge krupne ribe.Najčešće korišćeni mamci prilikom lova su mlad ili stari kuvan kukuruz,polubareni krompir,kuvana pšenica,svež grašak,korica hleba,valjak,crvena ili bela glista,zagrize rado još i dudinju ili jagodu.Šarandzije ga love specijalnim bojlima koji se mogu naći u gotovo svim aromama.Jak je i veoma žilav borac na udici zato ne idite u ribolov bez meredova.Za što uspešniji ribolov valja ga prihranjivati što je moguće duže dva tri dana pre samog ribolova.O šaranu se može mnogo toga napisati sam način ribolova je izuzetno raznovrstan,mnogo više kako o samom šaranu tako o načinu ribolova možete naći na www.sarandzije.com
Bodorka (Rutilus Rutilus)
OPIS:
Bodorka je tipično Evropska riba i ne naseljava jedino vode Norveške.Najviše joj odgovaraju dublji i sporiji rečni tokovi,jezera i kanali sa puno priobalnog rastinja.Karakteristike su joj krupna srebrnasta krljušt koja se lako čisti,žuta peraja i oči zlatno-žute boje sa karakterističnom mrljom u gornjem delu oka pa joj odatle potiče jedan od naziva zlatooka.Vrlo je slična crvenperki pa je oni manje iskusni ribolovci često mešaju sa njom.Mresti se od februara do aprila čim temperature vode pređu 10 stepeni.Ikru polaže na dubini do 1,5 menka može položiti od 1000 do 100 000 komada jajašca zato je njena brojnost poprilično velika.
RASPROSTRANJENOST:
Ima je u čitavoj Evropi i severnoj Aziji,a i u Sibiru.Živi pretežno u slatkim ali je zapažena i u slatko-slanim vodama na ušćima reka u more.Kod nas je mahom u vodama Dunavskog sliva ali je ima i u vodama Jadranskog sliva.Tekućice i stajaće vode u kojima traži dublja mesta sa tvrdom podlogom,naročito tamo gde ima dosta vodenog bilja,žila od panjeva i na ivicama ševara i tršćaka.Urekama uvek na mestima gde voda donosi hranu razne insekte i drugo.
ISHRANA:
Uranoj mladosti se hrani planktonom,kasnije biljem i mekušcima iz vode,ali ne prašta ni insektima koji iz vazduha padaju na vodu.Ne nalazi manu ni semenu žitarica,naroćito kuvanoj pšenici,a ni hlebu i testeninama, jede i gliste,mesne crviće,sitne pužiće,osinje larve,seme prokuvane konoplje,crviće iz drveta,a jede čak i zeleni mulj i podvodnu mahovinu koju skida sa kamenja.
LOV I MAMCI:
Lov bodorke traje tokom čitave godine,čak i zimi.Koriste se lak i fini bribor,najlon što manje upadljiv debljine od 0.08 do 0.12 mm, udice takođe manje od 16 do 20 i lagan plovak što manje nosivosti.Štapovi obično teleskopski(takmičarci),dužine od 2,5m i duži gde god teren to zahteva.Od mamaka najčešće se koriste ruža sredine belog hleba,kuvana zrna pšenice(žito,ječam,ovas),konoplja,sitan kukuruz,valjčići od testa,srvići i naravno gotovo neizbežni -ver de vase-, s proleća je nejefikasnija kuvana pšenica naročito na stajaćim vodama.Dobro grize ne morate imati neki vrhunski pribor niti zavidno znanje da bi je uhvatili,a kad grize onda je to stvarno griz.Za razliku od beovice bodorka je riba dna i retko se diže na površinu.Kako je bodorka aktivna preko cele godine zimi je jedna od najčećših riba koje se pecaju.Bez obzira na hladnoću najbolje vreme za pecanje bodorke zimi su vreme pred sam mrak i prvih 2-3 sata mraka.Kada tražite krupnije bodorke, potražite prvo delove vode gde je dubina nešto veća od proseka.Brza voda je takođe bitna,treba tražiti malo sporije delove toka,bodorka ne podnosi dno koje je previše prljavo i prekriveno muljem,već više vole pesak i šljunak.Krupnije bodorke se hrane bubama ,puževima,račićima.Bodorka iako riba dna može se dići hranom,crvićima,i fujem,hrana treba da je slatkasta,a pripremi hrane treba posvetiti posebnu pažnju jer je ona jedan od glavnih faktora uspešnosti(naročito ako se bavite takmičarskim ribolovom).Neka od osnovnih pravila za pripremu hrane su 1)hranu blago navlažiti uveče pred takmičenje 2)navlaženu hranu obavezno prosejati na sitnije sito 3)hranu držati u letnjem periodu pokrivenu 4)ne smete dozvoliti da hranu suviše navlažite 5)boja hrane zavisi od konfiguracije dna tamna hrana za dubine do 2,5 m,a svetla hrana za veće dubine.Aditivi u pripremi hrane su veoma važan sastojak.
Linjak (Tinca tinca)
OPIS:
Vretenastog oblika gledan s boka,ali mu je telo ipak blago spljošteno i pokriveno sitnom krljušti.Boje je maslinastozelene,a u zavisnosti od staništa nijanse su mu smedje ili tamnožute.Na gubici ima dva brčića.Peraje su mu zaobljene debele i skoro crne boje.telo mu je veoma sluzavo,trbuh mu je obojen zlatnom bojom.Linjak je jedini predstavnik roda linjaka kod nas pa zato nema njemu slične nijedne ribe.
RASPROSTRANJENOST:
Linjak naseljava naše vode kao i vode skoro cele Evrope.Kod nas je najbrojniji u tihim vodama,barama i na plavljenim terenima većih reka Dunavskog sliva.Ima ga još i u sporotekućim vodama obraslim vegetacijom sa mekim muljevitim dnom.Kvalitet vode mu nimalo ne smeta,izbegava jedino svetle terene.Može preživeti i nekoliko sati van vode,a ume da se zakopa u blato pre nego što voda presuši i tako u njemu preživi sušu.
ISHRANA:
Mladj se hrani planktonom, odrasli primerci faunom dna,vodenim rastinjem,algama i insektima kao i njihovim larvama koje voda spira sa obala ili raznim mušicama koje padaju u vodu.Račići su prava poslastica za njega.Od krupnijih životinja linjak se hrani glistama,puževima,školjkama ,a ponekad i drugim sitnim ribicama.Uglavnom se hrani u sumrak ili rano ujutro,retko noću.Zimu prespava i uopšte ne uzima hranu.Većinu vremena provodi na dnu i to obično sakriven u travi.
LOV i MAMCI:
Pošto je linjak riba dna čak se u mulju krije da bi potražio hladovinu tako i ribolov moramo prilagoditi uslovima njegovog kretanja.Tehnike ribolova mogu biti različite.Najčešći načini su ribolov plovkom i dubinski ribolov.Kod pecanja plovkom potrebno je znati tačnu dubinu vove kako bi mamac legao tačno na dno.Linjak je veoma jaka i borbena riba samim tim i pribor mora biti odgovarajući.Pecanje dubinskim metodom se preporučuje na onim vodama gde treba dalje zabaciti.Ritske bele gliste,crvene gliste djubretarke,pužići bez kućica,valjak od hleba kao i sredina belog hleba ,mesni crvići ,zrno šećerca samo su neki od mamaka koje linjak rado uzima,a svakako mamac broj jedan je "Ver de vase" ili kod poznatije kao larva komarca.Linjak je veoma ukusnog mesa.Ugrožena je vrsta i sve ga manje ima u našim vodama.U nekim delovima sveta smatra se doktorom za druge ribe njegova sluz se smatra izuzetno lekovitom a veruje se da riba koja se očeše o njega biva izlečena od svake vrste bolesti.
Amur (Ctenopharyngodon idella V.)
OPIS:
Vretenastog oblika blago spljoštenih bokova.Usta poludonja jaka i šiljata,predodredjena za kidanje vodenog bilja jer je vodeni biljojed, čelo široko.Ledja maslinaste boje, bokovi svetlozelenkasti trbuh beo.Ledjno i repno peraje su tamne boje ,a ostala su zelenkastožuta.Zenice oka kod amura su zelene boje, krljušti krupne po ivici tamno obrubljene.Glavni zadatak amura je eliminacija podvodnog bilja u kanalima i bazenima.Svojim oblikom tela neodoljivo podseća na klena.
RASPROSTRANJENOST:
Postojbina amura je Kina naročito reka Amur i njene pritoke,ali ga danas ima u celom svetu.Prenet je iz Kine kao biološko sredstvo za čišćenje vodenog bilja,ali i za potrebe ljudske ishrane jer ima ukusno meso.Zbog brzog prirasta i malih troškova prilikom uzgoja pogodan je za ribnjake.U svojoj postojbini Kini naraste i do 50 kilograma kod nas su lovljeni primerci oko tridesetak kilograma.U Evropi se amur ne razmnožava u prirodi jer mu ne odgovaraju temperaturni uslovi.
ISHRANA:
Tek proizvedena mladj hrani se planktonom i već u dužini 4-5 centimetara počinje da jede biljke.Amur je izraziti biljožder ali u vodama gde nema svoje omiljene hrane jede i vodene insekte, riblju mladj,gliste i crviće koji padaju u vodu takodje rado uzima i komadiće povrća koje mu ljudi bacaju.Zimi se njegova aktivnost smanjuje i on se povlači u dublje vode.
LOV i MAMCI:
Sportski ribolovci ga love onako kako im kodeks i pravila ponašanja nalažu , a to znači isključivo sportskom opremom.Pošto mu je hrana u priobalnim delovima jezera i kanala tu mu je i mesto kretanja ali čim primeti galamu i buku udaljava se dalje od obale.Za ribolov su potrebni jači i duži štapovi,mašinice namenjene teškom ribolovu, a najlon treba biti u rasponu od 0.30 pa do 0.50.Od svih pripadnika familije šarana amur je najosetljiviji na otpor strune zato se najbolji rezultati postižu pecanjem na kukuruz šećerac .Moguće ga je pecati i na komadiće trske koji se odseku na dužinu 10 centimetara ali da se na komadu nalazi i kolence i deo lista trske.Ovakav komad trske montira se na trokraku udicu.Sistem mora biti na površini vode .Ono što mora da se ima na umu prilikom pecanja amura je da je to prilično snažna riba nikakvo silovanje prilikom izvlačenja,potrebni su vam smirenost i strpljenje.
Mrena (Barbus barbus L.)
OPIS:
Vretenastog je i izduženog tela pokrivenog gustim i zbijenim krljuštima,sivomaslinastih ledja,po bokovima bronzano srebrnasto nijansirana i beog je trbuha.Glava joj je šiljata sa dva para brkova u gornjoj usni koja je isturenija od donje.Usne mrene su debele i prilično mesnate,ima jake peraje,a repno peraje ima tamne spoljne iviceMrena može narasti i do osam kilograma ali neka srednja lovana težina kreće se oko kilogram.Mresti se od Maja do Jula.
RASPROSTRANJENOST:
Ima je u zapadnoj i srednjoj Evropi,kod nas u rekama Dunavskog sliva počev od nizijskih pa do visinskih regiona čak i tamo gde su mladice i lipljeni.Mrena je riba dna i brzaka sa peskovitim i kamenitim dnom.Najpoznatiji tereni kod nas su reke Drina,Morava ,Lim i ostale pretežno planinske reke.
ISHRANA:
Glavna hrana mrene su larve vodenih insekta,sitne školjke i pužići,vodeni insekti,gliste,sitni rakovi ali jede i ikru druge ribe.Hrani se uglavnom noću ili rano ujutro ali to nije nikakvo pravilo.Treba obratiti pažnju da je ikra mrene otrovna za vreme mresta, meso joj je ispravno tokom cele godine.
LOV i MAMCI:
Mrena se može loviti tokom cele godine,idealno vreme za lov mrene je predveče i rano ujutru ali može i tokom dana naročito posle kiše kada je voda mutna.Što se tiče mamaca prilično je izbirljiva.Uzima hleb,gliste,crvića,rovce,kukuruz,kastere seme konoplje ali i druge mamke kao što su sir ili mesni narezak.U mutnim vodama može se loviti i na durdubaka.Mrena je izuzetno proždrljive naravi.Mrenu možemo loviti na nekoliko načina ribolovom na plovak,dubinskim ili varaličarenjem.
Smuđ (Stizostedion lucioperca L.)
OPIS
Telo vretenasto sa ne baš mnogo usečenim ali jakim zubatim ustima koja prelaze zadnj deo očne jabučice.Leđa su mu zelenkastosiva ,bokovi nešto svetliji i srebrnasti,a preko njih osam do dvanaest poprečnih tamnosivih pruga od kojih su one preko leđa najšire.Repno peraje istačkano je tamnim pegama prednje leđno peraje sastavljeno je od oštrih ,a zadnje leđno od mekanih žbica.Obrazi nose krljušt na sebi u bočnoj liniji se nalazi od 70 do 83 krljušti.
RASPROSTRANJENOST:
Ima ga u većini zemalja Evrope,a kod nas samo u vodama Dunavskog sliva i to ne samo u nizijskim rekama već i u znatno višim kotama.Najmasovniji je u Dunavu,Savi,Tisi i u kanalu DTD,a ima ga još i u donjem delu Drine Velikoj i Zapadnoj Moravi ali i u zatvorenim vodama tipa jezera.Smuđ je riba dna i plen lovi iz dubine nikada se ne bacajući na površinu.Vreme mresta je april - maj najvažnija za reprodukciju je temperatura vode i ona za početak treba da je 12-15 stepeni.Ženke polažu ikru na potopljeno korenje ili u jamicama koje same grade.Plodnost ženke kreće se i do milion jajašca,a prosek 200 000-500 000,mužjak je taj koji brižljivo čuva gnezdo.
ISHRANA:
Mlađ se hrani zooplanktonom kasnije faunom dna,dok već pri kraju prve godine starosti pređe na grabljivi način ishrane napadajući pre svega belu ribu.Primerak od 1,5 metara dostiže težinu od oko dvadeset kilograma,ali to su kolosi o kojima pojedinci mogu samo da sanjaju.Prosečna lovna težina je znatno manja pa se zato i oni teži od 10 kg smatraju pravim kapitalcima.Ekonomski je veoma važna riba zbog masovnosti i izuzetno brzog rasta ali i zbog odličnog kvaliteta mesa.
LOV I MAMCI:
Lovi se sportskim priborom uz obavezno poštovanje zabrane za vreme lovostaja i drugih normi u pogledu količine i veličine ulovljenih primeraka.Sportski ribolov je moguć na više načina dubinski na dno-povlačenjem pri dnu,uz pomoć plovaka ili varaličarenjem.Treba koristiti štapove srednje-teške sa osetljivim vrhom,mašinice u klasi sa štapovima.Najlon je obično u razmeri od 0,20 do 0,35 mm..Od mamaka za dubinski ili lov na plovak može se koristiti:gavčica,vijun,brkica,čikov,krkuša,beovica,sitnija sunčanica,klenići ili komadi bele ribe posebno je dobar rep beovice.Sezona najboljeg lova je od juna pa sve do prvih mrazeva u novembru kao i u rano proleće ako je blago.Srednje toplo vreme mutni i maglovit dan su idealan dan za lov smuđa.Kad je vodostaj visok treba ga tražiti u dubljim delovima dok pri nižem vodostaju vredi ga potražiti uz prepreke koje prave limane.Smuđ se još može loviti i na tvistere silikonske varalice ili rapale.